Suveniri
Prva kolekcija “Priče iz Srbije”, inspirisana je živim kulturnim nasleđem, oličenim u tradicionalnoj veštini izrade ćilima. Ćilim je istkana priča i svaka njegova šara ima svoje značenje. Iza magične igre boja i kombinacije ornamenata kriju se priče o ljubavi, zdravlju, sreći, slobodi, uspehu, veri, patnji, nadi… Kao ilustraciju istorije tih značenja, donosimo nekoliko najupečatljivijih simbola pirotske škole ćilimarstva.
Simbolika motiva
SOFRA
Nazubljeni romb predstavlja sofru - starinski, niski drveni sto, nekadašnje mesto okupljanja porodice, gde se obedovalo, pričalo...
Proizvodi
Galerija
“Naš „šerpa plavi“ bokal bio je dugo nov. Mesto mu je bilo na astalu prekrivenom cvetnom mušemom. Uvek pun hladne bunarske vode i prekriven vezenom šustiklom. Svo drugi vek živi na prućem popletenoj ogradi, pun lozice koju je ispelcelira moja draga majka.”
Bosmenka Stevanović
“Nije važno koliko je neki predmet star, nego koliko je uspomena stvorio. Posebno pamtim veliku zelenu vanglu koja je služila za mešenje hleba. U njoj se svakodnevno mesilo testo od kojeg su pravljenje najmirisnje pogače, najukusniji hlebovi i kiflice. Razvijale su se kore za pitu i savijale štrudle. Godine su prolazile, a vangla je starila, pa je tako promenila i namenu. Zimi bi u njoj stajali čvarci, a kasnije bi okačena na zid u podrumu, čekala branje boranije, graška i paprike. Tako iz godine u godinu, sve starija i starija, pretilo je da će završiti na otpadu. Međutim, brojne uspomene koje je sačuvala nisu smele da budu zauvek bačene. Zato smo našoj staroj vangli dali novu namenu i sada je to prelepa saksija za cveće koja krasi naše dvorište. U najlepšem uglu našeg dvorišta čuva stare i stvara nove uspomene koje kroz priče nastavljaju da žive.”
Gorica Glišović
“Izmeriti lonče šećera i dve vrške pune lončeta Uspomena, a nakon toga izmešati pristima u Tišini. Dodati lonče mleka misleći na Detinjstvo. Po želji izmeriti u lončetu vode, hladne kao sa one česme koju pamtimo još samo u snovima, ni stepen toplije. Kakao, naravno, sa cimetom, kako drugačije? Pola lončeta. Onda malo masti, ako ima, dodati po Sećanju. Ostaviti, kao slučajno, otisak prsta na listu kuvara, to nikako ne zaboraviti. Sipati iz lončeta sve Lepe Reči, Milosti, Zagrljaje i, ako niko ne gleda, dodati prstohvat Čežnje. Peći sve dok ne zamiriše na Voljeno i Poznato. Sve ostaviti u Nasledstvo.”
Marina Stančević
“Kada se prošlost i sadašnjost sretnu, to je neopisiva kombinacija. Davne 1962. godine roditelji su se kućili od nule, kao i sva njihova generacija. Tada je kupljena i moja omiljena šerpica u kojoj je mama svako jutro kuvala belu kafu za doručak, uz uštipke, prženice, lepinje… Budio nas je miris bele kafe koji i sada osećam. Kupljeno je od tada mnogo posuđa, ali ova šerpica se čuva kao svedočanstvo bezbrižnog detinjstva. I neprocenjiva je.”